Јуче смо имали тужну дужност да на вечни починак испратимо једног сјајног човека, великог другара, пријатеља, мужа, оца и деду, Војислава Милојковића, Војчета, нашег члана под именом @mastervoja…

Према латинској изреци Nomen est omen, Воја је био професионални војник. Заједно смо бранили домовину од насртаја НАТО пакта. После рата радили смо заједно у канцеларији, дружили се и чачкали срећу на мале своте у кладионици. Био је одличан математичар и умео је да пронађе најисплативије парове. Да је играо синглове, увек би био на добитку. Али никад није могао да се одупре изазову стављања бар пет-шест парова на тикет, у стилу некадашње спортске прогнозе.

Дружили смо се и у његовој родној и прелепој Соко Бањи, где је са братом делио родитељску кућу и уживао у пензионерским данима. Био је сјајан домаћин, гајио је рекордерско поврће у дворишној башти…

…и правио фантастичан ајвар!

Показивао ми је лепоте Соко Бање и причао о свом детињству на обали Моравице. Увек се овде враћао на купање и сећање на те дане.

На последње путовање испратила га је почасна стража младе војске који су носили његова одликовања. Али он је био носилац највишег одликовања које би свако могао да пожели: био је пре свега – диван човек.

За собом је оставио супругу Зорицу, синове Драгана и Игора и унука Николу, кога је много волео и чију је фотографију увек носио са собом. Прерано је отишао, али је оставио неизбрисив траг.

Хвала ти за све заједничке тренутке, драги наш Војче. Ниси морао толико да журиш, али слутим да ћемо се опет негде видети…