'Da li je teško pustiti da nešto ode? Nije, ako shvatiš da nemaš šta puštati, jer ništa nije tvoje. Možeš stezati reku, prolaziće ti kroz prste, kroz ruke, cediće ti se sa šaka. Bežaće kap po kap. A neko, mokar od svega toga, misliće da je to znak da treba da steže jače, trajnije, više. Neko drugi će odustati. Nikad više neće prići obali. Neko će se udaviti. Pametniji od njega će popiti koliko treba i poći dalje. Neko će piti na silu, iz straha od žeđi. Da li je teško pustiti da nešto ode? Nije, ako nešto moraš zadržavati. Ako ga moraš zaustavljati. Ima li onda štete ili samo štetu nanosi sopstvena sebičnost, samoljublje, potreba da se dobija? Čemu šteta, ako kažeš da si samo hteo da daš? I ako je tako, čemu nesreća nakon što si dao, a nisi dobio zauzvrat? I opet... Da li je teško pustiti da ode - nešto što mora da se kreće? Nije. Nauči da se krećeš...''
(Ratko Petrovic)
