Sinoć su košarkaši Partizana pobedili tursku Darušafaku rezultatom 69:57. Crno-beli su bili evidentno bolji, ali i turski tim je pokazao neosporan kvalitet. Igrale su se jake odbrane, kao i u prethodnoj utakmici u Istanbulu šut nije služio ni jedne ni druge. Ovom pobedom Partizan je sebi trasirao put u četvrtfinale. Najveći uspeh u poslednjih 7 sezona. Ipak osim rezultata i pobede mene je obradovalo nešto drugo.
Uporno kritikujem sve ono što rade i Partizan i Zvezda, jer za to se bez odgovornosti troši državni novac. Koliko stranaca imaju i jedni i drugi. U rosterima, ali i van rostera. Faje, Derik Braun, Pejners. Tri stranca uopšte ne igraju a sva trojica su na platnom spisku. Naravno za to niko ne snosi nikakvu odgovornost. Platiće onaj ko sve gubitke plaća. Platiće poreski obveznici Srbije.
O tim skupim strancima neću trošiti reči. Govoriću o onima koji su budućnost srpske košarke. Pre svega izdvojiću trojicu igrača Junaka sinoćnje pobede Ognjena Jaramaza, Rada Zagorca koji nije odigrao napadfački na svom nivou i Uroša Trifunovića koji se ozbiljno nametnuo. Jaramaz je potvrdio da je na putu da postane reprezentativac. Sve pohvale za ono što radi ove sezone i želja da bude još bolji. Takođe sve pohvale sportskom sektoru Partizana što su ga angažovali u trenutku kad je njegova karijera bila dovedena u pitanje.
Zagorac napadački ne igra onako kako može i kako mora, ako želi da svoj potencijal pretoči u kvalitet. Ipak njegova igra u odbrani, a posebno skok igra, za svaku su pohvalu. I bez napadačkog super učinka on je super. Naravno nadam se da će biti mnogo bolji i da će i sledeću sezonu igrati u crno-belom dresu.
Uroš Trifunović je neko ko nije trebao da sezonu odigra u Partizanu. Krenuo je kao pozajmljen igrač Mege. Igrom slučaja vratio se u matični klub i iskoristio je najpre nedostatak igrača na bekovskim pozicijama, a nkon toga i prostor koji se pojavio povredom Redinga.
Sada je već svima jasno, a to je sinoć potvrdio i Trinkijeri, Uroš će biti ozbiljan igrač. Naravno još uvek to nije, ali uz naporan rad to je nesumnjivo.
Osim njih još jedan Srbin je sinoć blistao. Nemanja Gordić nije mlad, ali on je sigurno mozak ovog tima. Ujedno on je i potvrda da domaći igrači postoje na svim pozicijama.
Takođe još 2 ne mlada srpska igrača sinoć su dominirala Stefan Birčević i Novica Veličković takođe potvrđuju da koliko su domaći igrači bitni.
Podsetiću samo da je u Zvezdi Štimac pravo osveženje, podsetiću da su Dobrić, Čović i Davidovac u završnici prošle sezone blistali, podsetiću da Radanov i Đorđević blistaju u FMPu.
Zbog svega toga pitam:
Treba li nam toliko stranaca?
i još pitam: Trebaju li nam prosečni stranci?
Goran