Dve nedelje posle mog dolaska u Ufu došla nam je nova koleginica. Zvala se Marina bila je stara oko trideset godina, kratko podšišana, ofarbana u crno. Imala je višak kilograma, ne veliki ali najvidljiviji u predelu stomaka. Njen stil odevanja taj nedostatak je čak uveličavao. Zapravo, ona se trudila da nosi usku odeću. Često je bio prisutan otvoreni dekolte sa podignutim polugolim grudima. Uvek je nosila obuću sa visokim štiklama.
Posle nekoliko dana u naš ofis je došao poslovođa Dragoje Dokić. Ona ga je pitala da li je oženjen. Kad je rekao da nije, tražila je broj njegovog mobilnog telefona. On joj je izdiktirao broj, nasmejao se i otišao. Posle radnog vremena ona ga je pozvala da izađu u neki noćni klub. On je rekao da mu se ne ide i predložio joj da dođe kod njega da porazgovaraju i da se upoznaju. Ona je došla. Dok su se upoznavali ona je pila votku, a on pivo. Ostala je da spava kod njega. On se sutradan hvalio na gradilištu, svojim prvencem u Ufi. Želeći da sebe naglasi tvrdio je da je neizvesnost bila veoma kratka. Svi su mislili da posle njegovog hvalisanja njihova veza neće dugo trajati.
Veza se svodila na to da on odlazi kod nje ili ona kod njega. Vreme posle posla provodili su zajedno, ili u njegovom ili u njenom stanu. Nisu posećivali ni restorane ni klubove. Nisu se mnogo kretali ni po tržnim centrima.
Posle nove godine ona je otišla kod majke i sina na dve nedelje, a Dokić je morao u Srbiju da overi vizu. Kad su se vratili otkazali su stanove u kojima su živeli i zajedno iznajmili dvosoban stan. Sledećih nekoliko meseci živeli su zajedno.
Niko to nije očekivao, ali mu niko ništa nije prigovarao. Ipak ona je bila poznata po tome što je imala veze sa mnogo naših radnika na prethodnim gradilištima i svi su se pitali zašto se on vezuje za nju. Posle nekoliko meseci njihovog zajedničkog života, oni su izašli u jedan noćni klub. U njemu je mnogo srpskih radnika tražilo opuštanje. Te večeri ona se mnogo napila i na njega nije obraćala pažnju. U jednom momentu je sedela na podu, posle toga je prilazila nepoznatim muškarcima. On je sve to nemo gledao i palio je cigaretu za cigaretom. Jednom je pokušao da je izvede iz kluba, ali ona je krenula da viče na njega i drugi ljudi su im prišli pokušavajući da nju smire.
Posle toga ona je često odlazila u taj klub ali bez njega. Ponašala se kao i kad je bila sa njim. Mesec dana kasnije on je našao drugi stan. Svi su mislili da ne želi više da živi sa njom. Nažalost ispostavilo se da ona neće da živi sa njim i da ga je izbacila iz stana. On to nije priznavao, ali svi su saznali za to i već su na gradilištu počeli da ga provociraju. Jednom su ga pitali zašto se toliko zaljubio, on je to negirao tvrdeći da mu je žao što je ona u problemima. Jednom kolegi je objašnjavao da hoće da je spase od lošeg društva i od alkohola.
Često je dolazio u njenu kancelariju tražio je da izađe da razgovaraju, ona bi bezvoljno izlazila i posle vike na njega vraćala se unutra. Saznali smo i da se ona povremeno viđa sa njim. To je i on nekim kolegama potvrđivao, ali ona je već imala i druge muškarce sa kojima se viđala.
On to nije znao, ali je sumnjao u to.
Nekoliko meseci kasnije on je postao drugačiji. Imao je čudan pogled i razgovori sa njim su postali drugačiji. Na poslu je postao neodgovoran. Njegov šef je hteo da ga otpusti. I onda odjednom krenuo je da priča da ga neko prati. Počinjao je da se krije od ljudi kojih nema. Na ulici je kolegi pokazivao crne ljude koji ga gledaju. Na žalost nikakvih ljudi nije bilo. Saznali smo i da on ne sme da spava u svom stanu nego je skoro mesec dana spavao u stanu našeg magacionera. Magacioner to nikome nije govorio.
Saznavši za sve to direktor je odlučio da ga pošalje nazad u Srbiju. Porazgovarao je sa Marinom o svemu tome. Ona je rekla da misli da je to zbog samoće. Tvrdila je da on u Ufi nema društvo i da je mnogo vremena provodio sam.
Bio je petak kartu smo mu zakazali za ponedeljak. Marina je rekla da će ona do ponedeljka biti sa njim. Rekla je da on nju sluša i da će biti sve u redu. U ponedeljak je sa njim putovao i jedan inženjer koga smo zamolili da obrati pažnju na njega. Njegovim roditeljima smo objasnili da on ima probleme psihijatrijske prirode. Oni su rekli da će ga čekati na aerodromu.
Sledećih nekoliko meseci on je pokušavao da sa Marinom bude u kontaktu. Ona je prvo razgovarala sa njim preko Vibera, a onda je jednostavno blokirala njegove pozive. On je često na fejsbuk stavljao slike na kojima su njih dvoje.
Ne znam šta je dalje bilo sa njim. Jedan kolega je tvrdio da zna njegovog komšiju da je preko njega saznao da mu je bolje, da se oporavio.
Goran