Zloupotreba crkve

Odrastao sam u socijalističkoj Jugoslaviji. Moja porodica je bila umereno religiozna. Uvek smo obeležavalai svoju krsnu slavu, uvek smo postili na dane velikih pravoslavnih praznika. Na liturgije smo išli nekoliko puta godišnje. Baba i deda su bili više religiozni nego otac i majka ali oni su odrasli u drugom vremenu.
Moja majka pamti da je u prvom razredu osnovne škole otišla u crkvu da se pričesti i malo je zakasnila na prvi čas. Učitelj je pitao zašto kasni ona je iskreno odgovorila. Dobila je jake packe, i bila je izložena pogrdnim rečima pred celim odeljenjem.
U moje vreme dečak je takođe bio izložen kritici zato što je u pismenom zadatku pisao o tome kako je recitovao u crkvi na dan Svetoga Save. U isto to vreme teško je bilo biti sveštenik. Ti ljudi su bili izloženi ismevanju, provociranju, potcenjivanju jednostavno retki su bili ljudi koji su ih iskreno poštovali.
Zarada sveštenika bila je česta tema među ljudima koji su se družili sa mojim roditeljima. Moj otac je uvek naglašavao da ga to mnogo ne interesuje ili da on tu ništa ne može da promeni.
Posle raspada Jugoslavije, tačnije posle 1991. godine, glas crkve postajao je sve važniji. Sve više ljudi okretalo se veri. Ateisti su postali manje važni.
U mom selu pre 7 godina izgrađena je crkva. Izgradnju je velikim delom finasirao jedan čovek koji radi u Moskvi, a koji je rođen i odrastao je u našem selu. On svoje godišnje odmore uglavnom tu i provodi, a otac i majka mu žive u našem selu.
Poslednjih nekoliko godina o našem svešteniku su počele da kruže razne priče.
Prvo, u kuću mu je dolazila policija i to na poziv njegove supruge. Zapravo on ju je tukao.
Drugo, o najvećem donatoru izražava se negativno. Razlog je što je očekivao više novca. Navodno obećao mu je da će platiti više nego što je platio. Iako svi znaju da je dotični dao zaista mnogo novca i da zaslužuje zahvalnost sugrađana, zahvalnosti sveštenika nema.
Na liturgijama se često događa da naš sveštenik svoje vernike plaši paklom.
Odmah pored ulaznih vrata unutar crkve, među freskama oslikan je Ratko Mladić. Inicijator oslikavanja Mladića na zidovima crkve bio je upravo naš sveštenik.
Nažalost, vladika i ostali pretpostavljeni nisu izmenili njegovu odluku, koliko ga podržavaju još uvek ne znam, ali najverovatnije ga ne osuđuju.
Opet nažalost, ono što je postalo mnogo često to su odlasci ljudi u crkvu da bi neka čudotvorna molitva njihov život promenila na bolje.
Još žalosnije je što to često rade ljudi koji imaju zdravstvene probleme.
To je prisutno u mnogim crkvama, ali našoj zaista previše.
Naš sveštenik se trudi da u razgovorima sa ljudima naglasi da je spas u molitvama i da je mnogo bitno ko molitvu čita. Veoma brzo pročulo se o velikim čudima do kojih njegove molitve dovode.
Toliko ljudi dolazi kod njega, da je dan postao kratak. On često, i noću čita molitve. Novac "neće", tačnije uvek kaže ne treba ništa, ali ljudi to ne prihvataju, obavezno ga "nateraju" da uzme ili mu stave novac u džep mantije ili ostave u crkvi i naglase da je to za njega.
Sume nisu male, ali zbirnu sumu neću procenjivati.
Ipak moram naglasiti da je zarada sveštenika (redovna zarada, bez prihoda od tih molitvi) preko hiljadu evra mesečno. Isto tako moram naglasiti da je zarada od čitanja molitvi višestruko veća od redovne zarade.

Uvek sam bio ponosan što pripadam pravoslavnoj crkvi. Uvek sam naglašavao da su prodaje oproštajnica (srednjovekovne) delo katoličke crkve, a ne crkve uopšte. Tvrdio sam da naša crkva iza sebe nema nikakvu vezu sa fašizmom, da je preživela komunističku torturu. Tvrdio sam da su naši sveštenici više odani veri nego katolički. Posebno sam poštovao monahe, divio sam se njihovoj veličini. Naglašavao sam da svaki čovek (pravoslavac po rođenju) bez obzira da li je vernik ili ateista mora da naglasi svoju pripadnost pravoslavlju. Smatrao sam da je pravoslavlje neraskidivo vezano za našu istoriju i našu prošlost uopšte.

Nažalost zlouptrebe mantije radi ličnog bogaćenja nisu prisutne samo kod našeg sveštenika. Postoji mnogo, mnogo gorih slučajeva.
Zbog svega što se događa, ja sam rešio da neko vreme ćutim. O problemima i zloupotrebama nižeg sveštenstva neko vreme neću ništa govoriti.

Goran