Човек у речницима је смртан

Чак и да не морам из потребе да отварам речнике док преводим, листала бих их (и листам их) сама од себе. Данас ме је затекло како је у једном руском речнику синонима дефинисана реч човек. Као синоними наведени су:

личност, особа, персона, индивидуа, смртник.

Ово последње смртник ми је било најзанимљивије. У другом речнику руског језика налазим све претходно, укључујући и смртника, али и:

људско биће, цар природе, трска која мисли.

Такође, као одредница је наведено и конобар, слуга, што је, наравно, питање историјске условљености, употребе речи човек у одређеним контекстима, специфичним за Русију и одређено време. Због тога се запитах шта је од ових синонима чисто руска особеност, а шта се појављује и у речницима других језика. Испоставило се да се синоним од ког је све почело и који сам и тражила, смртник, појављује и у речницима енглеског, српског, италијанског, црквенословенског...
Синоними се дефинишу као речи које деле истоветно основно значење и које су међузаменљиве у одређеним контекстима. У језику су ретки апсолутни синоними, зато ме фасцинира тај људски фактор при избору шта је то основно значење, које речи га деле, и што су у складу са тим човек и смртник установљени као синонимне речи.
На крају, ево како о разноликости синонима сведоче и речи које Павле Ћосић наводи уз именицу човек у свом речнику синонима српског -

биће, индивидуа, особа, образ, личност, душа, организам, јединка, лице, прилика, тип, глава, персона, појединац, смртник, појава, земник, лик, фаца, индивидуум, њушка (фамилијарно)