Amaterska astrofotografija.

in yu-stem •  6 years ago  (edited)

Pozdrav dragi stimeri. Danas ću vam pričati o astrofotografiji, šta je, istoriju, kako fotografisati itd.

Šta je astrofotografija?

Astrofotografija je ista kao i bilo koja druga vrsta fotografije, predstavlja prikaz trenutka vremena i prostora. Motivi fotografisanja mogu biti različiti, kao na primer: fotografisanje Meseca, Mlečnog puta, druge planete, asteroidi i tako dalje. Kojim god metodama fotografisali, jedno je zajedničko, a to je da se na fotografiji nalaze pojave koje se događaju u svemiru.

Ja ću vam pričati uglavnom o amaterskoj astrofotografiji, bez teleskopa, star trakera i slično.

Prva astrofotografija je napravljena 1840. godine od strane John William Draper - poznati Američki naučnik i fotohemičar. Fotografija je napravljena 26. marta 1840. godine sa krova observatorijuma na Njujorškom univerzitetu.

John_W_Draper-The_first_Moon_Photograph_1840.jpg

Izvor Wikimedia

Na šta je potrebno obratiti pažnju kada fotografišete noću?

ŠUM to je nepoželjan signal koji proizvodi senzor fotoaparata koji se meša sa korisnim signalom senzora i stvara slabiji kvalitet fotografije. Šum se može definisati kao varijacija svetlosti ili boje na fotografiji. Postoje tri vrste šuma: nasumičan šum (random noise), trakasti šum (banding noise) i šum konstantnog uzroka(fixed pattern noise).

Nasumičan šum je onaj šum koji se pojavljuje kod visoke ISO osetljivosti i kod kratkih ekspozicija. Njega se možemo reštiti tako što bi jednu scenu napravili više puta i zatim izvući iz te scene prosečnu vrednost svakog piksela. (Stackovanje)

Trakasti šum je onaj šum koji se pojavljuje tokom obrade fotografije koja je napravljena sa visokom ISO osetljivošću. Najčešće se pojavljuje u senkama fotografije, kada želite izvući senke na vašoj fotografiji. To sve zavisi od senzora fotoaparata, svaki senzor se ponaša drugačije.

Šum konstantnog uzroka je šum koji se pojavljuje na dugačkim ekspozicijama sa manjom ISO osetljivosti. Problem nastaje kada se zagreva senzor fotoaparata prolaskom električne struje kroz njega. Uglavnom sam fotoaparat smanjuje šum na fotografiji ovog tipa, primetili ste verovatno kada fotografišete nešto na ekspoziciji od 30sekundi i više da fotoaparat nakon pravljenja fotografije ne prikazuje vaš rezultat odmah nego posle par sekundi, tada fotoaparat smanjuje šum. To je najviše primetno leti kada su temperature visoke te se senzor brže ugreje.

IMG_6341-Edit-3.jpg

CameraLensShutter speedF-stopISO
Canon 600DSigma 17-50mm20 sec.f/2.83200

Primer stackovane fotografije

ZAMUĆENJE nastaje fizičkim putem, kada se pomeri stalak na kojem stoji fotoaparat ili samim tim što se Zemlja okreće. Za pravljenje dugačke ekspozicije potreban vam je dobar stalak koji se neće pomerati dok traje ekspozicija. Takođe postoje pravila i kalkulacije koje su potrebne da biste dobili oštru fotografiju. To pravilo se zove "PRAVILO 500". Pravilo je veoma lako, a računa se ovako: Uzimate broj 500 i delite sa vašom žižnom daljinom objektiva i dobijate maksimalnu ekspoziciju koja vam neće uticati na zamućenost fotografije. Na primer: Podelite 500 sa žižnom daljinom od 24mm, dobijate oko 20 sekundi ekspoziciju koja će vam napraviti oštru fotografiju zvezda koje fotografišete. Takođe treba da obratite pažnju koju veličinu vaš senzor fotoaparata ima, ako je krop senzor na primer 1.6x treba da pomnožite žižnu daljinu sa ovim brojem pa tek onda da računate sa pravilom 500.

StarStaX_IMG_6000-IMG_6112_gap_filling 1.jpg

CameraLensShutter speedF-stopISO
Canon 600DSigma 17-50mm30min sec.f/2,81600

Primer fotografije dugačke ekpozicije preko 30 minuta

Kako snimiti astrofotografiju?

Prvo šta vam je potrebno jeste fotoaparat sa objektivom, stalak i neka lampa da biste se snašli u mraku. Za amatersku astrofotografiju vam je to potrebno, ništa više. Sve ostalo, kao na primer: star traker, daljinski okidač, fokusni filter itd. nije neophodno za amaterski snimak.

  • Prvo što treba da uradite jeste da ostavite makar 5 minuta vaš fotoaparat da se adaptira sa spoljašnjom temperaturom.
  • Nakon toga postavite vaš fotoaparat na stalak i čvrsto ga stegnete da nema pomicanja, pomicanje može nastati kada duva vetar, čak i kada se krećete blizu stalka.
  • Isključite auto fokus na vašem objektivu i fokusirate na beskonačno. Neki objektivi na beskonačno neće lepo da fokusiraju zvezde, tako da morate korigovati fokus preko live view moda na vašem fotoaparatu ili preko tražila.
  • Podesite vaš fotoaparat na manuelni mod. Tada imate potpunu kontrolu na vašem fotoaparatu, od otvora blende do brzine okidanja.
  • Izračunajte vašu ekspoziciju postupkom pravila "500".
  • ISO osetljivost postavite na početku na 1600 pa vidite rezultat fotografije.
  • Ukoliko koristite veću ISO osetljivost, napravite više fotografija iste scene da biste posle mogli preko računara "stackovati" fotografije da biste dobili manji šum na fotografiji.
  • Fotografišite u RAW formatu, pošto tada dobijate više detalja na fotografiji i mnogo više mogućnosti za obradu fotografije u post produkciji
  • Na kraju vam ostaje kadriranje fotografije, to je na vama, zavisi gde se nalazite i šta imate ispred sebe. Najpoželjnije je da odete na mesto gde nema prevelikog svetlosnog zagađenja.

Ovo je primer mojih fotografija koje su nastale sinoć. Nekad fotografija ne može da vam stane u jedan kadar pa treba da pravite panoramu. To je primer ove prve fotografije, napravio sam panoramu od 6 fotografija.

IMG_7751-Pano.jpg

CameraLensShutter speedF-stopISO
Canon 600DSigma 17-50mm25 sec.f/2.81600

IMG_7741.jpg

CameraLensShutter speedF-stopISO
Canon 600DCanon 50mm10 sec.f/1.81600

Hvala vam na pažnji i pokažite vaš primer astrofotografije. Ovih par dana će biti savršeno za taj postupak, novi Mesec se rađa. :)

Authors get paid when people like you upvote their post.
If you enjoyed what you read here, create your account today and start earning FREE STEEM!
Sort Order:  

Hi @miroslavrc!

Your post was upvoted by utopian.io in cooperation with steemstem - supporting knowledge, innovation and technological advancement on the Steem Blockchain.

Contribute to Open Source with utopian.io

Learn how to contribute on our website and join the new open source economy.

Want to chat? Join the Utopian Community on Discord https://discord.gg/h52nFrV



This post has been voted on by the steemstem curation team and voting trail.

There is more to SteemSTEM than just writing posts, check here for some more tips on being a community member. You can also join our discord here to get to know the rest of the community!

Please vote me.

Sjajno! Imam tremu kad pomislim na ovo. Ne, to je uzbuđenje. Ostaviću ovu akciju za posetu planini, sto posto. Hvala puno na sjajnim savetima! Ovo za adaptaciju temperature zvuči skroz logično, a nikada nisam pomislila na to.

Hvala veliko, drago mi je da ti se dopalo. Uf isao bih i ja do neke planine da fotkam zvezdano nebo, nisam nikad bio. Adaptacija temperature fotoaparata i spoljasnje utice na sam fotoaparat, pogotovo na moj sto nema nikakve zastite od spoljnih uticaja. :)

Moji su svi neki retro :)))

Odlicna ideja. Sada sam se setila da je nebo preko noci najlepse uznad Vatina. Selo mojih pradedova. Prepuno je zvezda!
Napravicu jedan post o njemu.

To bi bilo super videti. Moje selo je dobro isto za fotografisanje nocnog neba, nema toliko svetlosne zagadjenosti. :)

ja bih samo dodao ako smem :) sto je veca mm objektiva, to ekspozicija mora biti kraca. mislim da je npr kod 50mm na krop senzoru neka granica 10 sekundi osim ako ne zelite da napravite startrails. na displeju se nekad ne primeti da su zvezde pocele da se "pomeraju"

Hvala na dodatku. Mada stavio sam pravilo 500, kada izracunas dobices oko 10 sekundi. :-D