Švedski brod Vasa – brod koji je nakon 333 godine ponovo ugledao svetlost iznad površine mora

Početkom XVII veka švedski kralj Gustav II Adolf je težio da Švedska postane pomorska sila. Iz tog razloga je januara 1625. godine naložio izgradnju tri nova vojna broda. Najveći i najbolji je trebalo da bude brod sa imenom Vasa.

Za izgradnju broda je unajmljen tada poznati holandski brodograditelj Henrik Hybertsson. Planove i specifikacije je lično kralj odobrio i gradnja je mogla da počne. Henrik Hybertsson nije dočekao završetak broda jer je godinu dana pre kraja izgradnje preminuo. Gradnju je nastavio Henrikov asistent Hein Jakobsson koji je bio detaljno upoznat sa svim nacrtima novog broda.

Kada je gradnja završena, Vasa je bio brod koji je izazivao divljenje, poštovanje, ponos ali i strah kod svakoga ko se nađe na nišanu njegovih topova. Brod je bio ispred svog vremena, dugačak 69m, visok 50m, sa 120 tona balasta, ukrašen sa preko 500 statua i naoružan sa 64 topa. Pravi simbol nove pomorske sile.

Međutim, nije bilo sve tako sjajno. Baš zbog toga što je brod građen po novim planovima koje niko do tada na svetu nije koristio, bilo je potrebno sve kalkulacije uraditi iznova, a ne po već ustaljenim i isprobanim proporcijama. Nove dimenzije su zahtevale tačne proračune koji bi odredilI kako i gde treba izgraditi težište broda, gde treba rasporediti balaste kako bi brod bio stabilan. Pored nemirnog mora, na stabilnost broda može uticati i kretanje po palubama ali i artiljerijska paljba iz topova u toku bitke.

Kada je brod izgrađen i porinut u vodu, bilo je obavezno testirati stabilnost broda pre prve plovidbe. Test je izvođen tako što je grupa ljudi sinhronizovano trčala sa leve na desnu stranu i sa desne na levu stranu broda, stvarajući inerciju koja je brod ljuljala sa boka na bok prema vodi. Rezultati testa su bili zabrinjavajući, Vasa se ljuljao previše, naginjao se bočno ka vodi sve do otvora za topove što je ukazivalo na opasnost od proboja vode unutar broda.

Kako je kralj Gustav II Adolf insistirao na tome da brod što pre započne svoju misiju i zaplovi u dominaciju nad ostalim pomorskim silama, niko nije imao hrabrosti da se obrati kralju i predoči mu probleme zbog kojih Vasa ne bi smeo da isplovi na pučinu. Bio je to brod u koji je uloženo mnogo i očekivalo se još više.

Dana 10.08.1628. godine Vasa je konačno zaplovio prvi i poslednji put. To je bio najvažniji dan za budućnost Švedske po viđenju kralja i upravo zbog toga je isplovljavanje bilo veliki događaj kome je prisustvovao veliki broj građana Stokholma ali i mnogi strani zvaničnici i diplomate. Svima je trebalo predstaviti novu silu kako bi svojim zemljama preneli važnu poruku.

Vasa je isplovio sa usklicima koji su se posle samo 1300 metara pretvorili u jauke. Brod se zaljuljao sve dok jednim bokom nije došao do vode koja je kroz otvore za topove ušla u potpalublje i potopila ga. Za samo nekoliko minuta gigant se našao 32m ispod površine vode. Sa brodom je na dno otišlo nekoliko desetina članova posade, oni koji nisu uspeli da se spasu. Dan ponosa je postao dan žalosti i što je za kralja bilo najgore, dan sramote.

Istraga je odmah pokrenuta, trebalo je naći uzrok i krivca. Zaključeno je da je brod u odnosu na dužinu i visinu bio preuzak, da gaz u vodi nije bio dovoljno širok i da je težište broda bilo iznad nivoa vode zbog čega brod nije bio stabilan. Glavni projektant je bio mrtav i jedini koji je mogao da preuzme njegovu krivicu bio je asistent Jakobsson. On nije hteo da preuzme odgovornost, branio se time što to nije bio njegov projekat i da je kralj lično pregledao sve planove i nacrte i odobrio ih, a ko je imao hrabrosti da kaže da je kralj pogrešio. Jedno je sigurno, brod nije bio dobro konstruisan i zbog toga je završio na dnu mora.

Vasa je kroz vekove i priče postao i ostao izgubljeno blago koje su mnogi pokušavali da podignu sa dna. Posle tačno 333 godine 24.04. 1961. (nakon dve godine priprema i radova pod vodom) Vasa je ponovo ugledao svetlost dana kada je Neptun kompanija uspela da ga podigne sa dna i izvuče na kopno. Brod iz priča ponovo je postao stvaran i još fascinantniji.

Zahvaljujući srećnim okolnostima u njegovoj nesrećnoj istoriji, potonuo je na mestu gde je voda bila toliko hladna da na toj temperaturi i na toj dubini nisu mogli da žive ni crvi ni bakterije koje bi nagrizle drvo. Unutar broda, u prostoru gde su se nalazili topovi, pronađeni su i neverovatno očuvani ostaci članova posade sa odećom i obućom. Pretpostavlja se da su upravo zbog hladne vode i gvožđa od kojih su topovi napravljeni, sačuvani od vremena i nestajanja.

Kada je brod izvučen na površinu njegovi spasioci su se suočili sa novim problemom i izazovom, kako restaurirati i konzervirati njegovu drvenu građu.

Kada se natopljeno drvo suši, voda iz njega isparava i ono se skuplja, usled čega dolazi do pucanja i raspadanja. Da bi to sprečili, restauratori su morali da zamene vodu iz drveta polietilen glikolom (PEG). Dok se drvo sušilo od vode, konzervatori su redovno prskali brod PEG-om kroz oko 500 prskalica. Taj tretman je trajao sve do 1979. godine, nepunih 18 godina. Tu nije bio kraj borbi. Nastavljena je tako što se pristupilo postepenom smanjenju vlažnosti vazduha oko broda, a taj proces i dan danas traje.

Posle mnogobrojnih predloga odlučeno je da se oko samog broda izgradi muzej, koji je završen i otvoren 1990. godine. Muzej je simbol pomorske mornarice iz XVII veka čije je glavni eksponat brod Vasa.

Muzejska postavka je više nego zanimljiva, ujedno i uzbudljiva. Sam brod je više od 98% autentičan, moguće ga je u potpunosti sagledati spolja preko kružnih terasa koje idu oko njega. Unutrašnjost broda je rekreirana u delovima, u prirodnoj veličini, kroz koje posetioci mogu prolaziti i steći utisak kako je to koračati utrobom Vase.

Pored raznih predmeta sa broda (oružja, escajga, društvenih igara…svega što je činilo svakodnevni život), izložene su i razne makete koje dočaravaju sve ono što je 450 članova posade svakodnevno trebalo da radi, doživljava i preživljava. Takođe su izloženi i skeleti pronađenih mornara, njihova odeća ali i jedan savršeno očuvan mozak mornara. Mogu se videti razni predmeti iz tog vremena u vezi sa pomorskim životom. Toliko je toga izloženo i prikazano da je teško svemu pridati podjednaku pažnju. Vasa je ipak jedini takav brod na svetu koji je sačuvan u potpunosti i kada stanemo ispred njega imamo utisak kao da smo usli u vremeplov koji nas je vratio u rani XVII vek.

• Moji utisci posle posete muzeju se ne mogu dovoljno opisati, možda činjenica da sam na kraju obilaska imao preko 300 fotografija na fotoaparatu može dočarati koliko sam bio fasciniran. Nažalost, kvalitet slika je loš, tako da sam izdvojio samo neke od njih.

Images 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11