Iris

Perunika ili Iris

Patuljasta perunika, niska perunika, su naši narodni nazivi ove vrste irisa a engleski nazivi su pygmy iris i dwarf iris.
Perunika je naziv koji se koristi u provinciji i na selu, a u gradovima ovaj cvet zovu iris.

Cvet zanimljivog oblika nosi jaku simboliku iskrenosti, istine, poštovanja, mudrosti, nade, prijateljstva, srčanosti, hrabrosti… Prisutan u različitim periodima civilizacija, uvek kao omiljen.

---

---

Latinski naziv: Iris pumila L.
Naučna klasifikacija:
carstvo Plantae -> divizija Magnoliophyta -> klasa Liliopsida -> red Asparagales -> porodica Iridaceae.

Izbijanje biljke iz tla

---

Samonikla višegodišnja, zeljasta biljka, raste na području centralne, istočne, jugoistočne i južne Evrope. Najšire je rasprostranjena u Panonskoj niziji, u Srbiji, Mađarskoj i Austriji, a sreće se i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji.

Podaci o rasprostranjenju vrste Iris pumila L. u Srbiji pokazuju da su prisutna mala nalazišta na Fruškoj gori, Deliblatskoj i Subotičko - Horgoškoj peščari. Simbolično je nalazište na jugu Srbije na brdu Hisar.
Srećna sam što sam imala priliku da slikam divlju peruniku ovog proleća.

Medonosna i lekovita, tražena je sirovina u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

---

Visina bljike je najčešće do 15cm, ali ima izuzetaka i njihova visina je 10 – 17 centimetara.
Niske stabljike krasi samo jedan veliki cvet, u mom kraju najčešće svetlo žute boje.
Mogu se pronaći sa dekorativnim cvetovima ljubičasto-plave, roze i bele boje.

Cveta od kraja marta do maja meseca. Oprašivanje obavljaju medonosne pčele i bumbari.
Dvopolni cvetovi su specifičnog oblika i sastoje se od tri spoljašnja i tri unutrašnja lista.

---

Listovi su jedinstvene, zeleno sive boje dužine do 15cm, širine do 20mm.

Ova vrsta irisa traži sunce i ne voli suvišnu vlagu. Raste na suvom, peščanom staništu, na kamenim brežuljcima, od nizina do brda, na suvim livadama i pašnjacima na prisojnim padinama.

Osnovna podela staništa je prema količini dnevne svetlosti kojoj su perunike izložene. Razlikujemo staništa sa senkom, to su najčešće borove šume i staništa sa nesmetanom izloženošću celodnevnoj svetlosti.

Otporna je na niske temperature.

Plod je u obliku čaure u kojoj se nalaze semenke.

Može da se razmnožava vegetativno, podelom rizoma posle perioda cvetanja, kao i generativno, (razmnožavanje semenom).

Ovi načini razmnožavanja nisu dovoljno uspešni jer se deljenjem rizoma može godišnje dobiti mali broj biljaka, a sa druge strane preko razmnožavanja semenom dobija se heterogeni genetski materijal jer su perunike stranooplodne biljke vrste. Zbog svega toga, šezdesetih godina prošlog veka počelo sa proučavanjem uslova za njihovo razmnožavanje u sterilnim uslovima, u kulturi in vitro, kada su dobijene prve bezvirusne biljke…

Ima status zaštićene vrste u Srbiji,

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog II - Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva.
Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroženijih biljaka).
Zaštićena vrsta je takođe u Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Rusiji.

---

Na žalost, na meti je nesavesnih izletnika i prolaznika koji je beru, vade rizome iz zemlje, nose kući i presađuju u svoje vrtove.

I ne samo ljudi, tu su i prirodni neprijatelji, Rutava buba (lat. Tropinota hirta), indukovani stres, aerozagađenje, gaženje i nepredvidivi prirodni uticaji.

---

---

I tako je postala proređena i ugrožena vrsta.
Čak i kada se bavite rekreacijom u prirodi, gledajte da ne ugrozite biljke čiji se broj možda može izbrojati na prstima jedne ruke.

Mnogo je lakše i jednostavnije uzgajati biljke u kontrolisanom okruženju, zar ne?
Raduje saznanje da je urađena studija o uzgoju ovih perunika In vitro.

Mogućnost proizvodnje perunika pomoću in vitro kulture

---

---

Primenom metoda kulture tkiva, ispitana je mogućnost za efikasno umnožavanje izdanaka i proizvodnju nekoliko vrsta perunika koje rastu na teritoriji Srbije. Istraživanja su obuhvatala dve endemične patuljaste vrste (Iris pumila, I. reichenbachii) i dve visoke vrste (I. germanica, I. sibirica). Regeneracija biljaka se može postignići preko organogeneze i/ili somatske embriogeneze kako na čvrstim hranljivim podlogama, tako i u ćelijskim suspenzijama u kulturi zrelih zigotskih embriona ili bazalnih segmenata listova. Najveći broj biljaka može se dobiti regeneracijom preko somatske embriogeneze u ćelijskim suspenzijama.

Zaključak
Na osnovu dugogodišnjih istraživanja možemo zaključiti da su razvijeni protokoli za regeneraciju perunika koje rastu u našoj zemlji u uslovima kulture in vitro. Uspešna regeneracija biljaka se može dobiti preko somatske embriogeneze i/ili organogeneze. Najveći potencijal za regeneraciju pokazuju ćelijske suspenzije preko kojih se može dobiti nekoliko stotina hiljada biljaka na malom prostoru. Razvijeni protokoli se mogu iskoristiti u programima ex situ zaštite endemičnih i ugroženih vrsta ili za masovnu proizvodnju biljaka radi izolacije sekundarnih metabolita. Pored toga, dobar sistem za in vitro regeneraciju je osnov za dalje oplemenjivanje ovih ukrasnih biljnih vrsta.

Izvor...

---

---

Ništa me više ne iznenađuje. Ne čudi me pojava da ljudi iskopavaju lukovice bez razmišljanja vodeći se samo lepotom cveta.
Zabeležiću još jednu pojavu.
Ljudi dolaze, kopaju zemlju oko korena stabala, pune kese, džakove i nose je kući. Da popune svoje saksije, žardinjere ili vrtove kvalitetnom zemljom.

Neverovatno, hoće li Hisar da odnesu? Šta bi se desilo kad bi svaki građanin odneo pola kubika zemlje?
Brdo Hisar, nekada golet, pošumljeno je sa 40 000 četinara donetih sa Karpata pre stotinak godina. Uređeno je šetalište sa divnim pogledom na sve četiri strane sveta. Na njemu se razvio raznovrstan biljni i životinjski svet.

---

Na toj lokaciji, na brdu Hisar, fotografisala sam u drugoj polovini aprila i prvoj polovini maja 2019. godine divlju patuljastu peruniku mobilnim telefonom Samsung A5.

Hvala vam na vremenu posvećenom postu. Nadam se da vam se dopao.
Želim vam srećne dane i prijatan vikend.

Zdravi, srećni i veseli bili!